PRISTANAK ZAPOSLENOG KAO PRAVNI OSNOV ZA OBRADU PODATAKA OD STRANE POSLODAVCA
Zaposleni ne gube svoje pravo na privatnost dolaskom na posao kod svog poslodavca, međutim, ovo pravo nije apsolutno i zaposleni moraju da prihvate određeni stepen mešanja u njihov privatni život na poslu i činjenicu da moraju da dele određene lične podatke sa svojim poslodavcem.
Poslodavac ima legitiman interes za obradu ličnih podataka svojih zaposlenih u zakonite svrhe potrebne za normalan razvoj radnog odnosa i poslovnih procesa, pa pravo zaposlenih na privatnost mora biti izbalansirano sa legitimnim interesima poslodavca.
Obrada ličnih podataka u kontekstu zaposlenja, posebno ukoliko nisu obuhvaćeni osetljivi podaci, u mnogim slučajevima se oslanja na druge legitimne osnove osim pristanka zaposlenog. Kad god je pristanak pravni osnov za obradu podataka, isti mora biti dobrovoljan,određen, informisan i nedvosmislen.
Validnost pristanka kao pravnog osnova za obradu podataka o zaposlenima može ponekad biti dovedena u pitanje, s obzirom na ekonomsku neravnotežu između poslodavca i zaposlenog. Upravo zbog toga treba pažljivo razmotriti okolnosti pod kojima se traži pristanak prilikom procene njegove validnosti.
Ovo možemo sagledati na sledećim primerima:
Kompanija planira da napravi registar koji sadrži imena svih zaposlenih, njihove funkcije u kompaniji i njihove poslovne imejl adrese, isključivo radi poboljšanja interne komunikacije u kompaniji. Rukovodilac kadrovske službe predlaže i dodavanje fotografije svog zaposlenog u imenik kako bi bilo lakše prepoznati kolege na sastancima. Predstanik zaposlenih insistira da se to može uraditi isključivo ako svaki zaposleni pojedinačno da svoj pristanak. U ovakvoj situaciji pristanak zaposlenih treba priznati kao pravni osnov za obradu fotografija u imeniku jer je verovatno da se zaposleni uopšte neće suočiti sa bilo kakvim posledicama, bez obzira da li će odlučiti da da pristanak da se njena/njegova fotografija objavi u imeniku ili ne.
U sledećem primeru imamo drugačiju situaciju: Kompanija A planira sastanak tri svoja zaposlena sa direktorima kompanije B kako bi razgovarali o mogućoj budućoj saradnji na jednom projektu. Sastanak će se održati u prostorijama kompanije B koja zahteva od kompanije A da joj dostavi imena i prezimena zaposlenih koji će prisustvovati sastanku, njihove biografije, imejl adrese kao i njihove fotografije. Kompanija B tvrdi da su im imena i prezimena i fotografije učesnika potrebni kako bi obezbeđenje na ulazu moglo da proveri da li se radi baš o tim osobama, dok bi biografije pomogle direktorima da se bolje pripreme za sastanak. Postavlja se pitanje da li se u ovoj situaciji prenos podataka o ličnosti zaposlenih kompaniji B može zasnovati na pristanku. Naime, dovodi se u pitanje dobrovoljnost zaposlenog na davanje pristanka za obradu ovih podataka jer je moguće da bi se isti mogao suočiti sa posledicama ukoliko bi njegov/njen pristanak izostao (na primer, mogu ih zameniti druge kolege te bi samim tim bili izostavljeni iz rada na projektu i saradnje sa kompanijom B).
OBRADA POSEBNIH VRSTA PODATAKA O LIČNOSTI
U ovom delu tekstu fokusiraćemo se na podatak o verskom uverenju koji spada u posebnu vrstu podataka iz člana 17. Zakona o zaštiti podataka o ličnosti.
Da li poslodavac može da vam zatraži da potpišete izjavu o veroispovesti radi korišćenja prava iz člana 4. Zakona o državnim i drugim verskim praznicima u Republici Srbiji?
Saglasno članu 17. st.1. Zakona o zaštiti podataka o ličnosti, zabranjena je obrada kojom se otkriva, između ostalih, versko ili filozovsko uverenje. Izuzetno, obrada podataka pobrojanih u članu 17. st.1. dopuštena je kao izuzetak propisanim stavom 2. istog člana, između ostalog i kada je obrada neophodna u cilju izvršenja obaveza ili primene zakonom propisanih ovlašćenja rukovaoca ili lica na koje se podaci odnose u oblasti rada, socijalnog osiguranja i socijalne zaštite, ako je takva obrada propisana zakonom ili kolektivnim ugovorom koji propisuje primenu odgovarajućih mera zaštite osnovnih prava, sloboda i interesa lica na koje se podaci odnose.
Pored toga što za obradu podataka mora postojati adekvatan pravni osnov, a kada su posebni podaci u pitanju dodatno je potrebno da se radi o nekom iz slučajeva iz člana 17. st. 2. Zakona, takođe je potrebno da se takva obrada vrši u skladu sa načelima obrade propisanim Zakonom. Imajući ovo u vidu, obrada ovakvih podataka bila bi dopuštena u smislu člana 17. st. 2. tačka 2) Zakona, samo za one zaposlene koji žele da koriste navedena prava (npr. pravo da ne rade na dan verskog praznika). Ovde se konkretno misli na neophodnost ostvarivanja određenih prava zaposlenih u skladu sa propisima iz oblasti rada i zapošljavanja, socijalnog osiguranja i socijalne zaštite.