PRAĆENJE I NADZOR NA RADNOM MESTU
Upravljanje ljudskim resursima: Novi alati u sferi nadzora zaposlenihMnogi poslodavci su, u cilju unapređenja efikasnosti, počeli da primenjuju nove alate u sferi upravljanja ljudskim resursima, kao što su “sistemi nadzora zaposlenih”. Ove moderne tehnologije omogućavaju poslodavcima da detaljnije prate ponašanje zaposlenih. Naime, najčešći primeri uključuju praćenje telefonskih komunikacija, e-pošte, aktivnosti na društvenim mrežama, kao i implementaciju video nadzora.Balansiranje obrade podataka i poštovanja privatnosti na radnom mestuVažno je istaći da obrada podataka na radnom mestu mora biti proporcionalna rizicima s kojima se poslodavac suočava. Na primer, zloupotreba interneta može se efikasno otkriti bez detaljne analize sadržaja posjećenih internet stranica. Ako je moguće sprečiti zloupotrebu primenom određenih internet filtera, tada poslodavac nema opravdanje za vršenje detaljnijeg nadzora.Video nadzor: Obezbeđenje sigurnosti i zaštita privatnostiVideo nadzor, koji sve više dobija na značaju u radnom okruženju, koristi se za obezbeđivanje sigurnosti zgrada, zaposlenih, posetilaca, kao i za zaštitu imovine i informacija koje se nalaze na radnom mestu. Međutim, uprkos njegovim potencijalnim prednostima, video nadzor ima značajan uticaj na privatnost zaposlenih. Stoga, odluke o instalaciji kamera na radnom mestu i njihovoj upotrebi ne treba donositi isključivo iz bezbednosnih razloga. Bezbednost treba da bude uravnotežena s poštovanjem osnovnih prava i sloboda zaposlenih.Svrha nadzora: Kontrola radnog učinka, a ne privatnog životaSvrha nadzora bi trebalo da bude usmerena na kontrolu radnog učinka zaposlenih, a ne na njihovu privatnu interakciju. Shodno tome, nadzor mora biti vremenski i prostorno ograničen, kako bi se osiguralo da se prati samo proces rada, minimizujući time kršenje privatnosti zaposlenih. Poslodavci imaju legitimni interes za obradu ličnih podataka zaposlenih u svrhe neophodne za normalan razvoj radnog odnosa i poslovnih procesa. Ipak, pravo zaposlenih na privatnost mora biti pažljivo izbalansirano sa legitimnim interesima poslodavca.Definicija i pravila legitimnog interesaLegitimni interes predstavlja jedan od zakonitih pravnih osnova (pod uslovima predviđenim Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti) za obradu podataka o ličnosti. Ne treba ga mešati sa svrhom obrade podataka. Da bi legitimni interes bio primenjen za obradu podataka o ličnosti, neophodno je da rukovalac podataka izvrši analizu relevantnih aspekata nameravane obrade kako bi procenio da li su ispunjeni uslovi predviđeni zakonom.Uslovi za primenu legitimnog interesaUslovi da bi legitimni interes bio zakonit pravni osnov obrade podataka su: postojanje određenog legitimnog interesa rukovaoca ili treće strane; neophodnost obrade; pretežnost legitimnog interesa nad interesima ili osnovnim pravima i slobodama lica na koje se podaci odnose.Obaveze poslodavca u postupku nadzoraKada se poslodavac odluči da vrši obradu na osnovu legitimnog interesa, potrebno je da o prethodno izvršenoj proceni legitimnog interesa sačini pisani akt. Ne postoji obavezujuća forma u kojoj pomenuti akt treba da bude sačinjen. Poverenik je na svom web sajtu dao smernice i predvideo korake prilikom procene ispunjenosti uslova za primenu legitimnog interesa kao pravnog osnova za obradu podataka.Informisanje zaposlenih i uslovi nadzoraPoslodavac mora obavestiti zaposlene o postojanju video nadzora, tehnologiji i drugoj tehnici koja se koristi u svrhu nadziranja, kao i o ostalim bitnim elementima nadzora. Nadzor mora imati jasno definisanu svrhu – povećanje efikasnosti rada i/ili identifikaciju nedostataka u radu. Svako drugo postupanje poslodavca bilo bi nedozvoljeno i može biti predmet sudskog spora.