Novi zakon o zaštiti poslovne tajne

U jednom od ranije objavljenih tekstova, između ostalog, pisali smo o tome koje su to sve informacije koje se štite kao poslovna tajna u smislu Zakona o zaštiti poslovne tajne („Sl. glasnik RS”, broj 72/11) kao i o tome na koji način se zaštiti u slučaju njene povrede.

Dana 27.5.2021. godine, Narodna skupština RS usvojila je novi Zakon o zaštiti poslovne tajne („Sl. glasnik RS”, broj 53/21). U narednim redovima ovog teksta ukazaćemo na neke od novina koje donosi novi zakon.

Kada je u pitanju sama definicija poslovne tajne, član 2. novog zakona propisuje koje uslove informacije moraju da ispune da bi uživale zaštitu kao poslovna tajna, pa se tako poslovnom tajnom imaju smatrati informacije koje:  (i)  predstavljaju tajnu jer nisu u celini ili u pogledu strukture i skupa njihovih sastavnih delova opšte poznate ili lako dostupne licima koja u okviru svojih aktivnosti uobičajjeno dolaze u kontakt sa takvom vrstom informacija; (ii) imaju komercijalnu vrednost jer predstavljaju tajnu; (iii) lice koje ih zakonito kontroliše je u datim okolnostima preduzelo razumne mere kako bi sačuvalo njihovu tajnost.

Informacije koje se imaju smatrati poslovnom tajnom obuhvataju, između ostalog, znanje i iskustvo, poslovne informacije i tehnološke informacije. Naime, zaštitom poslovne tajne štite se investicije privrednih subjekata u sticanje, razvoj i primenu znanja i iskustva i drugih informacija koje im obezbeđuju prednost nad konkurencijom, tako su informacije koje uživaju zaštitu kao poslovna tajna i one informacije koje se odnose na proces proizvodnje, poslovne planove, reklamne strategije, rezultate ispitivanja tržišta, arhitektonske projekte i skice i slično.

Takođe, novi zakon uređuje pod kojim uslovima se pribavljanje, korišćenje i otkrivanje informacije koje predstavljaju poslovnu tajnu smatra zakonitim, a pod kojim uslovima se smatra nezakonitim.  Za razliku od ranije važećeg zakona koji je predviđao subjektivni rok za podnošenje tužbe zbog povrede poslovne tajne od 6 meseci odn. objektivni rok od 3 godine, član 6. novog zakona predviđa da se tužba zbog povrede poslovne tajne može podneti u roku od godinu dana od kada je tužilac saznao za povredu i lice za koje se sumnja da je povredilo poslovnu tajnu, a najkasnije u roku od 5 godina od dana učinjene povrede ili od dana poslednje učinjene povrede ako se povreda vrši kontinuirano.

Dodatno, u delu koji se odnosi na kaznene odredbe, novi zakon predviđa i prekršajnu odgovornost za preduzetnika, pa će se tako preduzetnik u slučaju nezakonitog pribavljanja, korišćenja ili otkrivanja poslovne tajne kazniti novčanom kaznom u iznosu od 50.000,00 do 500.000,00 dinara.

Novi zakon o zaštiti poslovne tajne trebalo bi da unapredi zažtitu poslovne tajne kao i sam postupak ostvarivanja prava u slučaju njenog nezakonitog otkrivanja, svakako, ostaje da se vidi kakve će efekte ovaj zakon proizvesti u praksi i u neposrednoj primeni.