Obaveza poslodavca na isplatu otpremnine zaposlenom
Zakon o radu posvetio je 158. i 159. član institutu otpremnine kao vrlo značajnoj temi u pogledu koje se javljaju mnogobrojna pitanja i dileme. Naime, poslodavac je dužan da pre otkaza ugovora o radu zaposlenom koji je višak isplati otpremninu. Ovde treba obratiti pažnju na navedeni rok za isplatu otremnine, a to je momenat pre prestanka radnog odnosa. Sledstveno tome, poslodavac je dužan da zaposlenom isplati otpremninu najkasnije onog dana kada mu prestaje radni odnos, dakle poslednjeg dana u radnom odnosu kod tog poslodavca.
Ovo je od ključne važnosti i prilikom ispitivanja zakonitosti rešenja o otkazu jer domaći sudovi nalaze nezakonitim rešenja o otkazu ako je otpremnina isplaćena posle prestanka radnog odnosa. Međutim, postoje i retki izuzeci, kao što je Presuda Vrhovnog kasacionog suda, u kojoj se navodi: „Isplata otpremnine je uslov prestanka radnog odnosa zbog prestanka potrebe za radom zaposlenih. Međutim, rešenje o prestanku radnog odnosa neće biti ništavo ako je isplata izvršena posle datuma označenog kao momenat prestanka radnog odnosa zbog greške u obračunu zarade, ako je isplata izvršena kasnije kao rezultat sporazuma između poslodavca i zaposlenog, te u slučaju da nije zaključen sporazum ali je zaposleni primio otpremninu pre podnete tužbe za poništaj odluke o prestanku radnog odnosa.” Ipak bez obzira na navedeno, ne savetuje se isplata otpremnine nakon otkaza.
Visina otpremnine utvrđuje se opštim aktom ili ugovorom o radu, s tim što ne može da bude niža od zbira trećine zarade zaposlenog za svaku navršenu godinu rada u radnom odnosu kod poslodavca kod koga ostvaruje pravo na otpremninu. Poslodavac može da utvrdi veći iznos umesto jedne trećine.
Ipak, za utvrđivanje visine otpremnine računa se i vreme provedeno u radnom odnosu kod poslodavca prethodnika u slučaju statusne promene i promene poslodavca u smislu člana 147. Zakona o radu, kao i kod povezanih lica sa poslodavcem u skladu sa Zakonom o privrednim društvima. Promena vlasništva nad kapitalom ne smatra se promenom poslodavca u smislu ostvarivanja prava na otpremninu, u skladu sa ovim članom.
Zaposleni ne može da ostvari pravo na otpremninu za isti period za koji mu je već isplaćena otpremnina kod istog ili drugog poslodavca.
U članu 159. Zakona o radu propisuje se da se zaradom, u smislu člana 158. ovog zakona, smatra prosečna mesečna zarada zaposlenog isplaćena za poslednja tri meseca koja prethode mesecu u kojem se isplaćuje otpremnina. Brojne dileme u pogledu ovog pitanja vezuju se za pitanje da li se pod isplaćenom zaradom smatra neto ili bruto zarada. U poslednje vreme postoji tendencija za ujednačavanjem postupanja i odlučivanja u ovom smislu tako što se pri obračunu otpremnine uzima bruto zarada, što se smatra ispravnim jer se pod zaradom smatraju i porezi i doprinosi koji se plaćaju iz zarade, a reč „isplaćena” ne mora da označava neto zaradu jer je i državnim organima „isplaćen” deo zarade koji se odnosi na poreze i doprinose iz zarade.
Za sva dodatna pitanja i nedoumice u pogledu navedene teme, IR Legal vam nudi pravnu pomoć u ovoj stvari oslanjajući se na svoje veliko iskustvo u oblasti radnog prava.