Pojam i ograničenja prokure

Prokura je poslovno punomoćje kojim društvo ovlašćuje jedno ili više fizičkih lica da u njegovo ime i za njegov račun zaključuju pravne poslove i preduzimaju druge pravne radnje.

Iako zakonodavac nije determinisao koji su to pravni poslovi i pravne radnje koje je prokurista ovlašćen da preduzima, u pravnoj teoriji dominira stav da prokurista ima pravo da u ime društva zaključuje sve pravne poslove iz okvira njegove delatnosti.

U praksi se često postavlja pitanje kome se može izdati prokura, da li bilo kom licu ili isključivo licu koje je zaposleno u privrednom društvu?  Prokura se može dati bilo kom licu u privrednom društvu ili zaposlenom kod preduzetnika a može se dati i drugom licu. Prokura je neprenosiva i pokurista ne može dati punomoćje za zastupanje drugom licu.

Društvo može opozvati prokuru u svako doba i ne može se odreći prava da prokuru opozove niti se to pravo na bilo koji način može ograničiti i usloviti. Prokurista takođe može opozvati prokuru u svako doba, ali ima obavezu da u narednih 30 dana računajući od dana dostave otkaza društvu, zaključuje pravne poslove i preduzima pravne radnje ako je to potrebno radi izbegavanja nastanka štete za društvo.

Iako iz pojma prokure proističe da su ovlaščenja prokuriste široko postavljena, prokurista ne može bez posebnog ovlašćenja da: (i) zaključuje pravne poslove i preduzima pravne raadnje u vezi sa sticanjem, otuđenjem ili opterećenjem nepokretnosti i udela i akcija koje društvo  poseduje u drugim pravnim licima, (ii) preuzima menične obaveze i obaveze jemstva, (iii) zaključuje ugovore o zajmu i kreditu, (iv) zastupa društvo u sudskim postupcima ili pred arbitražom.

U slučaju prekoračenja granica svojih ovlašćenja, prokurista odgovara za štetu koja je naneta društvu takvim prekoračenjem, osim u slučaju ukoliko je prokurista postupao u skladu sa odlukom nadležnog organa društva odnosno ako su njegove radnje naknadno odobrene od strane tog organa.